Kako se rešiti bola u leđima

Bol u leđima je, na žalost, jedno od uobičajenih stanja današnjice. Većina ljudi posle 30. godine je u većoj ili manjoj meri imala problema sa ovim sindromom. Ovo je posebno izraženo u poslednjih 30 godina, kako je sve veća upotreba računara i telefona.

Uzroci bola u leđima.

Uzroci bola u leđima mogu biti višestruki i svakome treba pristupiti na poseban način.

Dugotrajno sedenje je jedan od najčešćih i najmodernijih uzroka. Usled sedenja više sati u kontinuitetu, dolazi d o poremećaja u držanju tela i hroničnog narušavanja posture. Vremenom dolazi do pritiskanja diskova i nerava, što prouzrokuje bol.

Deformiteti kičme, koji mogu biti urođeni i stečeni su takođe jedan od uzroka bolova u leđima. Deformiteti znače da je kičma u neoptimalnom položaju, te da je pritisak neravnomerno raspoređen pri svim fizičkim aktivnostima.

Urođeni deformiteti se nešto sporije popravljaju, naročito u odraslom uzrastu, dok je stečene lakše tretirati, naročito ako se uoče na vreme.

Kompenzacija je skriveni neprijatelj leđa. Ograničenost pokreta u susednim zglobovima znači preveliko naprezanje u leđima, što vremenom dovodi do zamora materijala i pojave bola.

Trauma, odnosno neki udarac u predelu leđa može prouzrokovati bolove. Prilikom traume dolazi do većih ili manjih oštećenja mekih i čvrstih struktura leđa, kao što su mišići, ligamenti, rebra, pršljenovi, diskovi, nervi i itd.

U slučaju traume se uvek treba prvo javiti lekaru i kao kod svake povrede napraviti snimak, radi postavljanja što preciznije dijagnoze.

Diskus hernija je jedan od čestih uzroka bolova danas i najčešće se vezuje sa prvim uzrokom, dugotrajnim sedenjem i fizičkom neaktivnošću. Takođe, može biti posledica treninga, ako tehnike izvođenja pokreta nisu optimalne ili su obim i intenzitet loše dozirani.

Postoji više oblika diskus hernije, kao što su bubrenje diska, curenje, klizanje itd. Svaki zahteva pregled specijaliste i rad sa stručnim licem.

Kako se rešiti bolova u leđima.

Iz navedenog možemo zaključiti da su uzročnici bola u leđima mnogobrojni, te da ne možemo prepisati istu terapiju za svaki. Prilikom lečenja leđa, potrebno je obratiti se stručnjaku i napraviti snimak spornog mesta i videti gde je problem.

Zatim, treba otkriti uzrok problema, kroz razgovor ili bateriju testova. Razgovor će nam reći u kojoj situaciji i kada se javio bol prvi put, dok će testiranje pokazati da li telo pravi kompenzacije prilikom kretanja i previše opterećuje leđa.

Kada smo identifikovali vrstu problema i otkrili uzrok, kreće terapija. U zavisnosti od stanja, ona može biti pasivna i aktivna, da se tako izrazimo.

Pasivna terapija podrazumeva sve metode, koje ne uključuju vežbe, a to su struje, laseri, magneti, kreme i slično. Ova terapija se najčešće primenjuje u prvoj, ranoj, fazi oporavka, kada pokret provocira bol.

Kada je izvođenje osnovnih pokreta moguće bez prisustva bola, krećemo sa aktivnom terapijom, odnosno vežbanjem. Vežbanje je osnovni alat u oporavku svake povrede, jer provocira adaptaciju tela na opterećenje, odnosno jačanje. Pored toga, kroz pokret se telo mnogo bolje prokrvljuje, ubrzavaju cirkulacija i procesi oporavka i obezbeđuje optimalna amplituda kretanja.

Finalna faza oporavka je izvođenje pokreta, sličnog ili istog, aktivnostima koje osoba upražnjava svakodnevno, pri maksimalnom intezitetu, bez prisustva bola. Samo tada možemo reći da je proces oporavak uspešan.

Zaključak.

Lečenje leđa je jako kompleksan i često dug proces. Pored terapije, zahteva modifikaciju životnog stila, kako bi bio u službi oporavka. Pored trenera, uključen je veći broj ljudi, fizioterapeut, doktor, neretko i još neko. Svi treba međusobno da sarađuju, kako bi se problem rešio na najbolji mogući način.

Najvažnije je prepoznati problem na vreme, uraditi dobru dijagnostiku, postaviti pametnu i realnu strategiju oporavka, naoružati se strpljenjem i krenuti u proces.

Samo tada možemo biti sigurni da smo postavili dobar temelj za uspešan oporavak leđa ili bilo koje druge povrede.